Zooplanktoni su heterotrofni organizmi u okeanima, morima ili slatkim vodama koji lebde ili se ograničeno kreću nošeni strujama i talasima. Reč "zooplankton" dolazi iz grčkog zoon (ζῴον) što znači "životinja" i planktos (πλαγκτός), što znači "lutati" ili "lebdeti". Pojedinačni organizmi koji pripadaju zooplanktonu su najčešće mikroskopski, ali neki od njih (kao npr meduze) dovoljno su veliki da su vidljivi golim okom.
Grupe i stanište[]
U grupu zooplanktona spada velik broj vrsta, od sitnih praživotinja do makroskopskih pripadnika Metazoa. Obuhvata holoplanktonske organizme čiji je ceo životni ciklus u planktonskom obliku, kao i meroplanktonske organizme koji provode deo života kao plankton pre nego što se razviju u nekton ili u sesilno-bentonsku životinju. Mada je zooplankton primarno nošen vodenim strujama, mnoge vrste poseduju mogućnost aktivnog kretanja koje koriste za beg od predatora (kao kod dnevne vertikalne migracije) ili za povećanje verovatnoće pronalaska plena.
Ekološki važne grupe jednoćelijskog zooplanktona su krednjaci, zrakaši i bičaši (posljednji su često miksotrofni). U važniji metazojski zooplankton spadaju meduze i portugalska lađica; rakovi kao veslonošci i kril; Chaetognatha (na srpskohrvatskom imaju više imena: streličari ili četinočeljusnici ili staklasti crvi); mekušci kao pteropodi (krilonošci); i svitkovci kao Salpidae (salpe) i mladunčad riba. Ovaj veliki filogenetski raspon podrazumjeva i različitosti u prehrambenim navikama: prehranu filtriranjem, predaciju i simbiozu s autotrofnim fitoplanktonom kao što je prisutno kod korala. Zooplankton se hrani bakterioplanktonom, fitoplanktonom, drugim zooplanktonom (uz povremenu pojavu kanibalizma), organskih detrita (morski sneg) čak i nektonskih organizama. Posledično, zooplankton se primarno nalazi u površinskim vodama gde su izvori hrane (fitoplankton ili drugi zooplankton) obilni.
Kao i svaka druga vrsta, i zooplankton može biti ograničen na određena geografska područja. Vrste zooplanktona nisu uniformne i slučajno raspoređeni unutar jedne okeanske regije. U okeanima i morima postoje mesta koncentrisanja određenih vrsta zooplanktona (to isto važi i za fitoplankton). Iako u mesopelagijskoj zoni postoji vrlo malo fizičkih barijera, određene vrste zooplanktona čvrsto su prostorno ograničene gradijentima temperature i saliniteta, dok druge mogu izdržati veliki raspon temperatura i gradijenata slanosti. Nejednaki raspored vrsta zooplanktona može biti uzrokovan i biološkim faktorima, kao i drugim fizičkim faktorima. Biološki faktori koji utiču na raspored vrsta su parenje, predatori, koncentracija fitoplanktona i vertikalna migracija. Ostali fizički faktori koji utiču na distribuciju zooplanktona su mešanje vodenih masa (kao pri kontaktu okeana sa granicom obale) koji mogu promeniti dostupnost nutrijenata i posledično produkciju fitoplanktona.
Zooplankton kroz potrošnju fitoplanktona i ostalih izvora hrane igra važnu ulogu u lancima ishrane u vodi kao izvor hrane za potrošače viših nivoa u lancu ishrane (uključujući ribe) i kao medijum skladištenja organskog materijala unutar biološke pumpe. Zbog svojih malih dimenzija, zooplankton brzo reaguje na obilje fitoplanktona povećavajući sopstvenu brojnost, kao npr tokom proleća.
Zooplankton može biti i prirodni rezervoar infektivnih bolesti. Otkriveno je da zooplankton rakova može biti rezervoar bakterije Vibrio cholerae, uzročnika kolere, koja se prlepi za njihov hitinski egzoskelet. Ovaj simbiotski odnos povećava sposobnost preživljavanja bakterije u vodenom ambijentu, pošto egzoskelet služi bakteriji kao izvor ugljenika i azota.
Preuzeto sa: https://sh.wikipedia.org/wiki/Zooplankton Kategorija:Hrana