FANDOM


Skalari su slatkovodne ribe iz roda Pterophillum, porodice ciklida (Cichlidae). Rod sačinjavaju tri vrste riba, od kojih se sve odlikuju sa obe strane spljoštenim telom u obliku diska. Ove ribice su poreklom iz bistrih sporotekućih voda reke Amazon, njenih pritoka i nekih jezera Južne Amerike. Skalari još kao mlade ribice prave monogamne parove i sa istim partnerom ostaju do kraja života. Kao i većina ciklida, oni predstavljaju izvrsne roditelje koji će svoju ikru i mlađ braniti od predatora. U akvaristici su zbog svoje smirenosti i gracioznosti vrlo popularne ribe, te su jedni od najčešće držanih ciklida. Životni vek im je od 8-10 godina. Po temperamentu spadaju u temperamentnije ribice.

VrsteEdit

Rod Pterophillum sastoji se od tri vrste riba, od kojih se sve popularne nazivaju skalarima, iako postoje bitne razlike između njih:

  • Pterophillum scalare je najpoznatija vrsta, te je stoga nazvana cela grupa po njoj. Najrasprostanjenija je u akvarijumima, ali i u divljini.
  • Pterophillum altum je mnogo ređa, te je zato cenjenija vrsta od prethodne. Teško se razmnožava u akvarijskim uslovima.
  • Pterophillum leopoldi je još jedna retka vrsta, sa nešto vodoravno izduženijim telom od prethodnih vrsta. Nazivaju ga i patuljastim skalarom, budući da naraste tek deset santimetara.

Razlika u obliku glave između tri vrste: Karakterističan oblik diska skalarima omogućava sakrivanje u gustom vodenom bilju, odakle vrebaju sitne ribe i beskičmenjake. Odličnoj kamuflaži dopriose i tamne vertikalne pruge koje poseduje vecina divljih ribica. Izražena su duga, trouglasta leđna i analna peraja. Ova peraja prave trougao sa telom i glavom skalara. Kod domestifikovanih varijeteta, na leđnom i analnom peraju, kao i na repnom lepezastom peraju, mogu se pojaviti i dugački končasti nastavci. Skalari su prepoznatljivi i po dugačkim ventralnim perajima koja se nalaze odmah ispred analnog peraja, a koja im, Izmedju ostalog, služe za poboljšanje cirkulacije i aeracije vode oko položene ikre. Dobro hranjene ribe mogu narasti od 10 do 15 centimetara u dužinu, te 15 do 25 centimetara u visinu. Divlji skalari žive u velikim jatima koja često broje preko stotinu jedinki. U njihovo prirodno okruženje spada gusto vodeno bilje, panjevi i grane tropskog drveća koje im omogućavaju skrivanje od predatora, kao što su pirane.

U akvarijumuEdit

Skalari su ušli u evropske akvarijume početkom 20. veka. Sa obzirom na veličinu i visinu tela, skalari traže akvarijume velike zapremine, od minimalno 70 (120) litara i 50 centimetara visine. Idealna temperatura za drzanje ovih riba je 27°C (25 - 29), mogu podneti i manja temperaturna kolebanja. U idealnu ishranu i njihovu najdražu hranu spadaju žive larve komaraca, dafnije (vodene buve), iseckane kišne gliste i crvići, ali se u našim uslovima zadovoljavaju suvom akvarijskom smrznutom hranom. Možemo im davati i goveđe srce po receptu za ishranu diskusa. Takvom ishranom naši skalari rastu vrlo brzo, a što je još važnije biće zdravi i otporni na bolesti. Domestifikovani (pripitomljeni) skalari naviknuti su na bazniju i tvrdu vodu, ali kako u prirodi žive u mekim i kiselkastim vodama, pa bi takva trebala da bude voda i u akvarijumima - pH vrednost bi trebala biti ispod 7,5 (5-7,5), a tvrdoća od 10 do 12° gradi. Isto tako akvarijum treba biti dobro cikliran pre naseljavanja riba. No, skalare koje mi kupujemo generacijama su uzgajani u “zatočeništvu” pa su dobro prilagođeni i na tvrdu vodu. Skalari su uglavnom mirne ribe koje se slažu sa svim stanovnicima akvarijuma. Izuzetak predstavljaju roditelji koji čuvaju potomstvo, koji su tada vrlo agresivni prema ostalim ribicama. Ipak je za njihove susede poželjno odabrati ribice koje im ne mogu stati u usta - u tu kategoriju nikako ne spadaju neonke, koje su im plen i u prirodi. Također nije poželjno držati ih sa tetrazonama, koje često znaju grickati duga peraja ribica.

RazmnožavanjeEdit

Matična ribica sa potomstvom. Zbog nedostatka očitog polnog dimorfizma, pol ribice je teško otkriti sve do samog mresta. Mlade ribice formiraju monogamne parove u kojima sa istim partnerom ostaju do kraja života. Neki uzgajivači su iskusili poteškoće ili potpuno odbijanje novog partnera nakon smrti ili uklanjanja onog prvog. Par će zauzeti teritoriju, obicno oko širokolisnih vodenih biljaka, koju će ljubomorno čuvati od drugih skalara. Kada su spremni za mrest, mužjak i ženka će odabrati list, kamen ili neku drugu ravnu površinu (filter, glinena saksija) na koju će položiti ikru. U tu svrhu najbolje će poslužiti velika Amazonka, biljka koja im najčešće sluzi kao podloga za mrest u prirodi. Pre samog mresta, par će provesti nekoliko sati predano čisteći i pripremajući podlogu. Već prilikom pripremanja podloge kod zrele ženke može se primtiti crveni ispust kod analnog otvora - legalica. Istu legalicu, ali mnogo manju, ima i mužjak. Mrest započinje zenka, polažući na odabranu podlogu lepljivu ikru. Skalari su vrlo plodne ribice. Broj položene ikre obično se krece od 400 do 500 komada, ali je velika i dobro hranjena ženka sposobna da položi i do 1.000 komada ikre. Nakon što je ženka završila polaganje ikre, mužjak prelazi preko nje izbacujući mleč sam tako je oplođuje. Par će zatim pomno čuvati ikru od grabljivih ribica, aerisati vodu oko nje, te odstranjivati neoplođena i bolesna jajašca. Pri temperaturi od 28 do 30°C, inkubacija traje 36 do 48 sati. Tek izležene ribice su bespomoćne i vreme provode zalepljene za podlogu na kojoj su se izlegle. U ovom periodu nije ih potrebno hraniti budući da će sve hranjive sastojke dobijati iz žumančane kesice. Mlade će roditelji 7 dana nakon što proplivaju čuvati u leglu, odlutale mlade će prikupljati u ustima i "ispljunuti" nazad u leglo. Odmah nakon što proplivaju potrebno je početi hraniti mlađ tek izleženom artemijom ili Copepodima (znanih kao "prašina"). Nisu svi parovi dbri roditelji. Godine međusobnog ukrštanja doveli su do gubitka osećaja kod nekih roditeljskih varijeteta. Takve ribe, kao i neiskusni roditelji, mogle bi pojesti ikru odmah po polaganju. Ikru je moguce odgojiti i veštački, u akvarijumu odvojenom od roditelja, ali se to najčešće završava neuspehom.

VarijetetiEdit

Međusobnim ukrštanjem vrsta roda Pterophillum nastalo je mnogo varijeteta, koji se razlikuju po boji, ređe i po obliku tela. Tako su od običnog, sivog skalara prošaranog sivim veritkalnim prugama, nastali crni skalar (Pterophyllum scalare Black), sivo-dimni, šlajer skalar (Pterophyllum scalare long fin) dugih, končastih peraja, srebrni, koi (sa narandžastim mrljama) i albino skalar tj snežno-beli skalar (Pterophyllum scalare White).

GalerijaEdit

Preuzeto sa: http://akvaristikasimeunovic.weebly.com/baza-riba.html

http://www.akvarioland.com/Trikolor_skalari.html

http://www.akvarioland.com/Slajer_skalar.html

http://www.akvarioland.com/Beli_skalar.html

http://www.akvarioland.com/Crni_skalar.html

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.

Also on FANDOM

Random Wiki