Vitamin C ili askorbinska kiselina je vitamin rastvorljiv u vodi, a prisutan je u svežem voću i povrću. On je jedan od najispitanijih i najviše opisanih vitamina i prvi sintetski dobijen vitamin. Učestvuje kao reducens u brojnim biološkim procesima. Važan je za sintezu kolagena i karnitina, kao i za metabolizam masnih kiselina. Najjači je antioksidans među vitaminima rastvorljivim u vodi. Inače je vitamin C poznat po skorbutu, bolesti koja nastaje zbog njegovog nedostatka.
Biološka važnost[]
Askorbinska kiselina je ketolakton sa šest ugljenikovih atoma pa je po strukturi jako slična glukozi. U organizmu se reverzibilno oksidiše do dehidroaskorbinske kiseline, koja poseduje potpunu vitaminsku aktivnost. To je beli kristalni prah, bez mirisa, kiselog ukusa i osjetljiv na svjetlost. Lako se rastvara u vodi i u alkoholu, te je praktično nerastvorljiv u hloroformu (CHCl3) i etru (CH3CH2OCH2CH3). Izuzetno je nestabilan i lako gubi svojstva skladištenjem i prokuvavanjem. Podložan je oksidaciji, posebno na vazduhu i pod utcajem alkalija, gvožđa i bakra.
Najbogatiji izvor vitamina C su raznoliko voće i povrće. To su pre svega agrumi (narandže, mandarine, limun), šipak, višnja, crna ribizla, lisnato povrće, kupus, krompir, paprika i dr. U mleku i životinjskim tkivima se nalazi malo vitamina C. Preporučene dnevne količine (RDA) za odraslu zdravu osobu iznosi 75-90 mg dok se u terapiji koriste i znatno veće doze.
Funkcija[]
Askorbinska kiselina funkcioniše kao koenzim u brojnim reakcijama hidroksilacije i amidacije. Svojim dehidro-oblikom reverzibilni je oksido-redukcijski sistem, koji ima važnu ulogu u oksido-redukcionim procesima i u ćelijskom disanju. Ima veliku ulogu u stvaranju kolagena značajnog za razvoj i regeneraciju tkiva, krvnih sudova, kostiju i zuba. Vrlo je važno znati da povećava otpornost organizma prema virusnim i bakterijskim infekcijama uključujući i alergije, delotvoran je kod bolesti dišnih puteva i još niz drugih bolesti.
Nedovoljan unos vitamina C može dovesti do avitaminoze. On se najčešće događa kod dece, alkoholičara i starijih osaba. Izraziti nedostatak tog vitamina dovodi do bolesti, koja se zove skorbut. Patogenetska podloga skorbuta obuhvata nemogućnost stvaranja kolagena. Najznačajnije se promiene događaju na kostima i u kapilarama (kosti postaju lomljive, zglobovi otiču). Zubi postaju klimavi, a desni su otečene i krvare. Česta popratna pojava skorbuta je hipohromna anemija.
Mnogi naučnici preporučuju upotrebu velikih doza askorbinske kiseline čak preventivno, za zdraviji život. Ali ne treba preterivati, jer prevelike doze mogu dovesti do stvaranja bubrežnog kamenca.
Askorbat je jedan od glavnih antioksidantnih jedinjenja, a njegova funkcija je samostalno uklanjanje molekula slobodnih radikala i mikroba, uz potporu drugih vitamina poput vitamina E, vitamina A i minerala kao što su selen i cink. Vitamin C ima široku lepezu blagotvornog delovanja na organizam.
Vitamin C i telesne tegobe[]
Koze, kao i većina životinja proizvode svoj vlastiti vitamin C. Odrasla koza može proizvesti više od 13.000 mg vitamina C u jednom danu. U slučaju stresa proizvodi veću količinu tog nutrijenta.
Pre je preporučena doza vitamina C iznosila 60 mg, međutim danas kao što već piše gore je 75-90 mg u zavisnosti od toga da li se radi o muškarcu ili ženi, u naučnim krugovima se ozbiljno razmišlja pomak preporučene doze na 100-200 mg. Od vremena kada je prvi puta određivana optimalna doza vitamina C nauka je naučila mnogo toga. Za prevenciju bolesti potreban je pun gram odnosno 1.000 mg, što je 13 puta više od preporučene doze. 60 mg vitamina C je sasvim dovoljno za sprečavanje pojave skorbuta i krvarenja desni. U prošlosti je koncenzus od maksimalnih 300 mg vitamina C postignut prema pretpostavci da toksična doza mora biti u nekom odnosu s najmanjom potrebnom količinom askorbinske kiseline. Posledica takvog zaključka je nosila za sobom retko ispitivanje uticaja većih doza. Međutim u posljednjih dve decenije stvari su se promenile, pa je i 1.000 mg politički ispravno. A stvarna doza vitamina C je mnogo veća od službeno određene količine.
Ljudi, primati, zamorci i nekoliko drugih vrsta životinja ne mogu sintetisati C vitamin u organizmu. Životinje koje to mogu u proseku stvaraju 30 mg po kilogramu telesne težine, za osobu tešku 70 kg to znači 2 g vitamina C dnevno. Pod stresom, miševi, pacovi i kunići stvaraju sedmostruko veću količinu askorbinske kiseline.
„Našem organizmu je potrebno najmanje tri puta više C vitamina od preporučene dnevne doze.“ (Mark Levine)
Prisustvo vitamina C u mokraći ne govori ništa o tome ima li u telu dovoljno ili previše tog vitamina. Čak četvrtina ljudi u zapadno-razvijenim zemljama konzumira manje od 35 mg vitamina C dnevno, što potkrepljuje činjenica da vitamin C koji bismo inače konzumirali hranom toplotom i biokemijskom obradom iščezava, a ono što ipak uđe u telo zbog stresa, pušenja i drugih uzroka onečišćenja poput izloženosti smogu i dimu, brzo se troši. Često upotrebljavani lekovi poput aspirina i kontracepcijskih sredstava brzo troše telesne zalihe ovog vitamina. Albert Szent-Györgyi na festivalu Santa Lucia 1937.g; Stockholm - nagrađen 1937. Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu, zbog otkrića vitamina C i ćelijskog disanja.
Kada je lekar Albert Szent-Györgyi von Nagyrapolt otkrio C vitamin zapravo je u namirnicama sa askorbinskom kiselinom pronašao čitav kompleks jedinjenja srodan vitaminu C. Upravo je C-kompleks odgovoran za impresivna terapijska dostignuća. C-kompleks je zapravo kompleks jedinjenja, tačnije askorbata i bioflavonoida. Bioflavonoida kao što je rutin, ima oko 800 vrsta i svi deluju u sinergiji sa vitaminom C. Kada bi u terapijske svrhe koristili čitav C-kompleks tada bi se terapijske doze mogle smanjiti, pa bi uz manje doze imali iste ili bolje učinke.
Vitamin C i infekcije[]
Vitamin C podstiče rad našeg imunološkog sistema i ubija bakterije. Ako ga ima dovoljno gotovo sve ćelije u našem organizmu dobijaju potporu od ovog vitamina, ali najveću korist imaju interferon, antitela i bela krvna zrnca (leukociti), koja tokom bolesti gube vitamin C. Moguće je uspešno lečenje furunkuloze, koja se manifestuje kao ružna kožna infekcija koja kao rezultat ima brojne čireve po koži. Vitamin C je uspešan u slučaju kada imamo infekcijom narušene leukocite. Davan po jedan gram vitamina C bi skroy očistilo kožu, međutim žrtve čireva čija su bela krvna zrnca normalna nemaju veće koristi od takvog lečenja.
Trkači maratona s jednim gramom dnevno vitamina C mogu izbeći infekcije gornjih dišnih puteva koje obično nastupaju nakon takmičenja.
Virusne infekcije[]
Vitamin C bi mogao biti neobično dobro sredstvo protiv virusnih infekcija kao što su sindrom kroničnog umora, hepatitis i različite vrste herpesa pa i AIDS-a. Kod virusnih infekcija postoji pravilo tolerancije creva koju je razvio Robert F. Cathcart. Što je veća tolerancija creva to više vitamina C možemo podneti. Kad organizam oseti da ima previše vitamina C creva se opuste i izazovu privremenu dijareju, a što je bolest ozbiljnija, tolerancija je veća. Kod težih slučajeva mononukleoze, hepatitisa ili AIDS-a pacijenti tekom dana mogu uzeti više od 50 grama C vitamina bez izazivanja dijareje.
Davanje velikih doza vitamina C intravenozno u praksu uvodi Fred Klenner koji je eksperimentirao sa mega dozama vitamina C i tako lečio poliomijelitis kod osoba oboljelih od AIDS-a. Ne radi se o posebnoj terapiji protiv AIDS-a, ali se pokazalo u laboratorijskim stručnim istraživanjima da C vitamin blokira razmnožavanje virusa u ćelijskim kulturama, nadalje vitamin C sprečava slabljenje imunološkog sistema. Vitamin C može služiti i za spoljnu primenu kod lečenja Kaposijevih lezija kao česte komplikacije osoba sa HIV virusom. Manje doze od 100 grama za oboljele od AIDS-a nisu toliko delotvorne.
Bakterijske infekcije[]
Vitamin C se jednako bori i protiv bakterijskih infekcija. Imunološki sistem pruža dobar odgovor na C vitamin što je dobro jer je ponekad teško razlikovati virusne ili bakterijske upale pluća ili bronhitisa. C vitamin se dobro nosi sa neugodnim infekcijama dišnih puteva. Kod akutnog i infektivnog napada, ako imunološki sistem neometano radi pobediće oba izazova. Upravo bi tu strategiju trebali koristiti kod prvih znakova pojave neke bolesti sveedno radilo se o virusnoj ili bakterijskoj infekciji. Terapiju treba podupirati s cinkom, vitamin A i bioflavonoidima.
Svojstva[]
Vitamin C sa očima ima antioksidativnu ulogu te tako sprečava nastanak mrene i usporava njen razvoj. Za takvo delovanje potrebno je oko 800mg dnevno C i to u kombinaciji s vitaminom E i prirodnim beta-karotenom. Askorbinska kiselina u dozi od 500 mg takođe smanjuje očni pritisak te tako smanjuje opasnost od nastanka glaukoma, mnogo češćeg kod nižih koncentracija vitamina C u organizmu.
Doziranje[]
RDA vitamina C nije dovoljna količina tog nutrijenta po mišljenju većine naučnika. Od nedavno stručnjaci sugerišu povećavanje RDA na 100 - 200 mg vitamina C dnevno za odrasle. Doza vitamina C od 500mg, pa i od jednog grama, je postala politički ispravna što je opravdano činjenicom količine vitamina C u raznim farmaceutskim proizvodima askorbata (C-500, C-1000). Uvek je bolje koristiti prirodnu verziju vitamina C, jer dolazi sa bioflavonoidima. 75mg od ukupne količine vitamina C trebalo bi poticati iz namirnica.
Neki naučnici tvrde, da veće doze od 10 grama mogu izazvati stvaranje bubrežnog kamenaca i da vitamin C u takvim dozama uništava zalihe vitamina B-12 u organizmu, a neki opet tvrde, kako je uzimanje velikih doza izuzetno i nedvosmisleno sigurno i da su tvrdnje o suprotnom opovrgnute.
Činjenice:
- telo koristi vitamin C ubrzo nakon što ga primi zato dnevne doze treba raspodeliti tokom dana.
- u terapeutskom lečenju vitaminom C naglo prekidanje dnevne doze može dovesti do odskočnog skorbuta.
Vitamin C je najbolje konzumirati s obrokom, jer probavni enzimi pospešuju koncentraciju vitamina u krvi.
Preporučene dnevne doze[]
Naučnici se ne mogu dogovoriti o potrebnoj količini vitamina C pa različite ustanove preporučuju različite količine.
- 40 miligrama po danu: preporučuje UK agencija za hranu - UKFSA
- 45 miligrama po danu: preporučuje WHO (World Health Organization)[40]
- 60–95 miligrama po danu: Sjedinjene Američke Države - United States National Academy of Sciences
Definirana je i doza bez posebnog rizika za popratne pojave UL (Tolerable Upper Intake Level) - za odraslog muškarca je 2.000 miligrama po danu.
Prirodni i veštački izvori vitamina C[]
Plod šipka je bogat C vitaminom. Bogati prirodni izvori vitamina C su voće i povrće. Vitamin C se može pronaći i u mesu, posebno u jetri. Veštački dodaci vitamina C su vitaminske tablete, sokovi i vitaminski prah.
Biljni izvori vitamina C[]
Biljke su dobar izvor vitamina C, iako količina vitamina C u pojedinim biljnim vrstama varira i zavisi od: klimatskih uslov u kojima je biljka rastala i kvalitetu tla, svežini ploda (stajanjem ubrane biljke vitamin C oksidira) i zavisi od načina obrađivanja biljke u svrhu konzumacije (kuvanje, seckanje, mlevenje).
Životinjski izvori vitamina C[]
Većina životinjskih vrsta sintetiše svoj vitamin C. U jetri se nalazi najviše vitamina C. Životinjski izvor vitamina C nije pouzdan, a odeđena populacija ljudi (vegani, vegetarijanci) smatraju nehumanim ubijanje životinja radi konzumacije od strane čoveka. Vitamin C nalazi se u majčinom mleku, dok se u pasteriliziranom mleku može pronaći u tragovima.
Pripremanje hrane[]
Vitamin C postaje hemijski nestabilan pod određenim uslovima koji mogu, ali i ne moraju biti ispunjeni termičkom obradom hrane. Kuvanjem hrane postižemo temperaturu od 100°C što ne uzrokuje veći raspad vitamina C. Vitamin C se raspada na 190 °C. Međutim prženjem hrane postižemo temperaturu raspadanja vitamina C, isti efekt dobijemo dužim kuvanjem hrane, tako što izlažemo askorbat duže vremena temperaturi od 100 °C.
Još jedan razlog nestanka vitamina C iz namirnica je ispiranje namirnica vodom zbog njegove rastvorljivost, vitamin izlazi iz namirnice u vodu u kojoj se ta namirnica kuva. Isto tako je dokazano da vitamin C ne izlazi iz svih namirnica podjednakom brzinom, pa na primer u brokulama najduže zadržava vitamin C od bilo kojeg drugog voća i/ili povrća. Istraživanja su pokazala da sveže ubrane namirnice koje stoje u frižideru nekoliko dana ne gube značajne količine vitamina C, suprotno tvrdnjama nekih naučnika.
Preuzeto sa: https://sh.wikipedia.org/wiki/Vitamin_C Kategorija:Parametri