FANDOM


Vitamin D (kalciferol, „vitaminom sunca“) obuhvata grupu sekosteroida rastvorljivih u mastima, a dva najvažnija oblika u kojima se javlja su vitamin D2 (ili ergokalciferol) i vitamin D3 (ili kolekarciferol). Vitamin D, koji se sintetiše u organizmu kao posledica izlaganja suncu, ili se unosi putem hrane i vitaminskih dodataka, biološki je inertan, a aktivira se u telu nakon određenih hemijskih reakcija.

Vitamin D

Vitamin D je veoma važan za metabolizam kalcijuma i fosfora, jer podstiče resorpciju ovih minerala iz creva i omogućava njihovo deponovanje u kostima. Neophodan je za pravilan rast kostiju i zuba i za dobar rad mišića i nervnog tkiva. Vitamin D se stvara u koži prilikom sunčanja, dok se potrebe za dodatnim količinama vitamina D obezbeđuju iz hrane. Dobri izvori su: riblje ulje, morska riba, buter, jaja (žumance).

Nedostatak vitamina D prouzrokuje demineralizaciju kostiju koja se kod dece manifestuje kao rahitis, a kod odraslih osoba kao osteomalacija. Za lečenje rahitisa se koristi rastvor vitamina D u ulju, koji se daje oralno ili intramuskularno.

Grupa vitamina D obuhvata 7 vitamina koji se međusobno razlikuju u strukturi bočnog lanca u položaju 17. Ali kad se govori o vitaminu D u užem smislu misli se na smesu vitamina D2 (ergokalciferol) i D3 (kolekalciferol). Ergosterol (provitamin ergokalciferola) je biljnog porekla, dok je 7-dehidrokolesterol (provitamin kolekalciferola). Najčešće su to beli kristali. Vitamin D praktično je nerastvorljiv u vodi, ali se rastvara u alkoholu , hloroformu, etru i u biljnim uljima. Nije stabilan u kristaličnom stanju pa ga često nalazimo u uljanim rastvorima koji su stabilni.

Vitamin D se u telu može sintetisati u koži pod uticajem ultraljubičasth zraka iz provitamina D, ali se može unositi i hranom. Najviše ga ima u ribljem ulju i mesu, mleku i mlečnim prozvodima i žumancetu. Dnevni zahtevi za vitaminom D relativno su mali i odrasli ga nadoknađuju izlaganjem suncu ili hranom. Preporučena dnevna količina (RDA) iznosi 5 - 10 μg.

Primarna uloga vitamina D je održavanje homeostaze i konstantne koncentracije kalcijuma i fosfata u plazmi. Potiče njihovu apsorpciju iz probavnog trakta. Doprinosi jačim kostima i zdravim zubima, te je vrlo učinkovit u razvoju dece.

Nedostatak vitamina D ogleda se klinički hipokalcijemijom, hipofosfatemijom ili opštom demineralizacijom kosti, bolovima u kostima, spontanim frakturama i slabošću mišića. To je uzrokovano nedovoljnom resorpcijom kalcijuma i fosfata. Tako može doći i do bolesti koja se zove rahitis. To je metabolička bolest kostiju. Kosti postaju mekane i naginju deformacijama dok zubi postaju defektni. Najčešća je kod dece pa je njima najviše potrebno vitamina D. Kod odraslih se javlja retko.

Primenom velikih doza vitamina D dolazi do poremećaja u metabolizmu kalcijuma, pa su prvi simptomi hipervitaminoze vezani uz hiperkalcijemiju. To su umor, probavne smetnje, gubitak težine, anemija pa i depresija. Dolazi i do dodatnog taloženja kalcijuma u bubrezima i gušterači. U prevelikim dozama smatra se najtoksičnijim vitaminom.

SintezaEdit

Vitamin D3

Vitamin D3 se sintetiše iz 7-dehidrokolesterola, derivata holesterola, koji se zatim fotolizira ultraljubičastim zracima. Produkt je provitamin D3. Provitamin D3 tada spontano izomerizuje u vitamin D3. Vitamin D3 (kolekalciferol) se hidroksiluje u jetri u 25-hidroksikolekalciferol (kalcidiol) i skladišti dok ne zatreba. 25-hidroksikolekalciferol se kasnije hidroksiluje u bubrezima u glavni biološki aktivni oblik 1,25-dihidroksikolekalciferol (kalcitriol).

Preuzeto sa: https://sh.wikipedia.org/wiki/Vitamin_D

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.

Also on FANDOM

Random Wiki